Veliko otkriće bečkih lekara: Imunoterapija produžava život, leči neke vrste raka!

Veliko otkriće bečkih lekara: Imunoterapija produžava život, leči neke vrste raka!

Veliki uspesi postignuti su u lečenju metastaziranog melanoma. Nov terapeutski pristup počinje da se primenjuje i kod najčešćeg oblika raka pluća, kaže prof. dr. Kristof Cilinski.

Imunoterapija kod onkoloških oboljenja pokazala je značajne terapeutske napretke i znatno produženje životapacijenata potvrđuju najnovije studije koje se sprovode na bečkoj Opštoj bolnici (AKH).

U Beču se inovativnim metodama sa velikim uspehom leče i neke vrste raka koje su donedavno bile apsolutno smrtonosne. Nove terapije bude nove nade. Kako za Kurir kaže svetski poznati stručnjak za lečenje raka, prof. dr.Kristof Cilinski (Christoph Zielinski), šef 1. Interne klinike i Kliničkog odelenja onkologije na Medicinskom univerzitetu u Beču i Opštoj bolnici Beča, primena novih vrsta imunoterapije daje odlične rezultate u lečenju raka. Stopa od 80 odsto pacijenata kod kojih terapija deluje govori za sebe. U pojedinačnim slučajevima zabeležena je stopa preživljavanja od sedam ili osam godina.

„Nalazimo se na početku revolucije u lečenju raka”, kaže dr Cilinski. „U mnogim slučajevima znatno smo produžili život pacijentima“ kaže prof. Cilinski i dodaje da veliki uspesi u Beču postignuti u lečenju metastaziranog melanoma.

Nov terapeutski pristup počinje da se primenjuje i kod najčešćeg oblika raka pluća, bronhijalnog karcinoma nemalih stanica. Kod mnogih drugih vrsta raka se intenzivno rade ispitivanja delovanja novih terapija. Imunološki sistem čoveka ima zadatak da štiti organizam od uzročnika bolesti, stranih tela i ćelija tkiva koje se ne ponašaju normalno. Da bi se imunološki uspešno borilo protiv raka, kod tumorskih ćelija se moraju prepoznati specijalne strukture, na bazi kojih će ih imunološki sistem prepoznati kao „strance“ u organizmu i napasti ih. Tek u tom slučaju je moguće da imunološki sistem, pomoću svojih „ćelija ubica“, inicira eliminaciju tumora.

Međutim, imunološkom sistemu obično nedostaje signal da su određene ćelije „stranci“ odnosno da su bolesne. Novim imunoterapeutskim pristupima se tumor napokon uništava njegovim vlastitim oruđem. Tumor se napokon prepoznaje kao strano telo i tako se otvaraju vrata imunološkoj odbrani organizma.

U Beču smo, zajednosa Cilinskim, sreli i danas 72-godišnjeg dr Petera Michaela Cajningera (Peter-Michael Zaininger), pacijenta kojem je ova terapija pomogla. Pre četiri godine, rutinskom kontrolom krvi, utvrđeno je da nešto nije u redu, a kasnijim pretragama postavljena je dijagnoza metastaze melanoma u jetri. Bolest se proširila u limfne čvorove, trbušnu šupljinu i grudi. Lekari su mu davali nekoliko meseci života, a u najboljem slučaju maksimalno pet godina.

Cajninger je prvo dobijao standardnu hemioterapiju, od koje je, kako neželjene popratne efekte, imao žuticu, upalu žuči, gubitak 30 kilograma, malaksalost, drhtanje ruku, opadanje kose, slabost mišića itd. Tek od lani, kada je počeo da dobija terapiju novim antitelima, stanje je počelo da mu se poboljšava. Najnoviji detaljni pregledi, u junu 2015, pokazali su čudo: od tumora u telu Cajningera ostali su samo „ostaci ostataka“, malobrojni, nevitalni ostaci tumorskog tkiva. Cajninger se danas oseća veoma dobro.

Prof. Cilinski naglašava da se dugo tumor smatrao nagomilanom hrpom zloćudnih ćelija. Danas se tumor i okolno tkivo sve više smatraju strukturom sličnom organu, koja je u intenzivnoj interakciji sa okolnim vezivnim tkivom, krvnim žilama i imunološkim sistemom. Cilj terapije je da se blokira ovaj „dijalog“ i da se protiv tumora mobiliše imunološki sistem. Reč je o komplikovanim mehanizmima koji se razlikuju od čoveka do čoveka. Buduća onkološka terapija će sve više biti prilagođena svakom pacijentu, naglašavaju eksperti.

komentara